Женидба Бановић-Стјепана 0001    Шедбу шета од Будима краље 0002    По Будиму граду бијеломе, 0003    С њим се шета Бановић-Стјепане. 0004    Ма је краљу њему говорио: 0005    „Слуго моја, Бановић-Стјепане! 0006    Да ја знадем, од Будима краље, 0007    Да ти н’јеси вјерен ни ожењен, 0008    Ни дјевојци тврде вјере даво. 0009    До би теби Маре ћери моје.“ 0010    А њему је Стјепан говорио: 0011    „Господаре, од Будима краље! 0012    Ја нијесам вјерен ни ожењен, 0013    Ни дјевојци тврду вјеру даво; 0014    Ма ћу данас у Будиму граду 0015    За Марије, драге ћери твоје.“ 0016    Метне руку у џеп од доламе, 0017    Па извади дијаманат прстен, 0018    Па га дава од Будима краљу: 0019    „На то теби, св’јетла круно моја! 0020    Однеси га драгом ћери твојом, 0021    Да га стави на десницу руку; 0022    Ако би је ко просити дошо, 0023    Да погледа на десницу руку 0024    У спомену, да је обећана. 0025    Док ја Стјепан б’јелу двору дођем 0026    И сакупим господу сватове, 0027    Она млада рухо и дарове.“ 0028    С тијем Стјепан б’јелу двору пође. 0029    А он краље двору бијеломе; 0030    Мари ћери шета на камаре. 0031    А кад га је угледала Маре, 0032    Од баба с пристрашила свога, 0033    Па је с веском о тле ударила 0034    И бабу је свому говорила: 0035    „Велике су, бабо, добро моје! 0036    Велике су тебе донијеле, 0037    Донијеле к мени у камаре.“ 0038    Ма је бабо ћери говорио: 0039    „О Марија, драго д’јете моје! 0040    Ево теби дијаманат прстен, 0041    Пошље ти га Бановић-Стјепане, 0042    Да га метнеш на десницу руку, 0043    Ако би те ко просити дошо, 0044    У спомену, да си обећана.“ 0045    Данак по дан и недјеља дана. 0046    Када краљу мала књига дође 0047    Са Косова поља широкога, 0048    Да он краље на Косово дође. 0049    Ако краље доћи не би хтио, 0050    Руса глава да га минут не ће. 0051    Иде краље на поље Косово, 0052    Мари ћери шета на камаре: 0053    „О Маријо, драго д’јете моје! 0054    Ја ти идем на Косово поље, 0055    У двору је мила мајка твоја, 0056    Хоће твоје причекат сватове.“ 0057    С тијем краље из двора отиђе, 0058    У сусрету никога не срета, 0059    Него зета Бановић-Стјепана 0060    Су његовом господом сватова. 0061    Ма је краљу Стјепан бесједио: 0062    „А гдје идеш, тасте, добро моје? 0063    Ко ће моје причекат сватове, 0064    Још и твоје отпремити Маре?“ 0065    Али му је краље говорио: 0066    „Ја ти идем на равно Косово. 0067    У двору је драга љуби моја, 0068    Хоће твоје причекат сватове, 0069    Још и Маре отправити моје. 0070    Ма те молим, зете, добро моје! 0071    Кад будете Будиму на поглед, 0072    Ударите бубње и свирале, 0073    Ишетат ће будимска господа 0074    И они ће говорити собом: 0075    „ „Мили Боже, чуда великога! 0076    Откадар је Будим град саграђен, 0077    Н’јесу љепши свати долазили, 0078    Што су свати Бановић-Стјепана 0079    По Марије, госпођице наше.“ “ 0080    Када дођеш пред бијеле дворе, 0081    Ишетат ће вјерне слуге моје, 0082    Питат ће вам коња и оружје: 0083    Коња дајте, оружје не дајте. 0084    Под оружјем шетајте у дворе, 0085    Под оружјем за софру сједајте, 0086    А да не би пријеваре било, 0087    Кад ниј’ данас у Будиму мене.“ 0088    С тијем краље на Косово пође, 0089    А он Стјепан ка Будиму граду. 0090    Кад су били Будиму на поглед, 0091    Ударили бубње и свирале, 0092    Ишетала господа будимска 0093    И они су собом говорили: 0094    „Мили Боже, чуда великога! 0095    Откада је Будим град саграђен, 0096    Н’јесу љепши свати долазили, 0097    Што су свати Бановић-Стјепана 0098    По Марије, госпођице наше.“ 0099    У то свати пред бијеле дворе. 0100    Ишетале од двора дворкиње, 0101    Питају им коње и оружје. 0102    Коње даду, оружје не даду, 0103    Под оружјем шетају у дворе 0104    И под њиме сједају за софре. 0105    Кад га види будимска краљица, 0106    Она се је мамом помамила, 0107    К Мари ћери шета у камаре 0108    И она је говорила њоме: 0109    „О Марија, драго д’јете моје! 0110    Ево мени мала књига дође, 0111    Да је теби бабо погинуо 0112    На Косову, пољу широкому. 0113    Господа ће окрунити краља, 0114    Тебе младу удавати хоће; 0115    Ја ћу млада поћи за Стјепана.“ 0116    Па камари затворила врата, 0117    Па Ивана слугу дозивала: 0118    „О Иване, вјерна моја слуго! 0119    Досад сам те за слугу гледала, 0120    А одсад ћу за брата мојега. 0121    Ја се хоћу уресити л’јепо, 0122    У чему см краљу доведена. 0123    Када вр’јеме по обједу буде, 0124    Покрит ћу се по лицу махрамом, 0125    Води, слуго, прико двора мене, 0126    И ти мене давај благосове 0127    Како мајка својом ћери драгом. 0128    Хоће питат сви сватови редом: 0129    „ „Гдје је Мари мила мајка своја? 0130    Што не дава њоме благосове 0131    Како мајка драгом ћери својом?“ “ 0132    А ти реци, вјерна моја слуго: 0133    „ „Мари мајка у камари цмили, 0134    Она жали драге ћери своје.“ “ 0135    Кад је бр’јеме по обједу било, 0136    Она се је уресила л’јепо, 0137    Покрила се по лицу махрамом. 0138    Он је слуга води прико двора 0139    И он њоме дава благосове 0140    Како мајка својом ћери драгом. 0141    Питају га сви свтови редом: 0142    „Гдје је Мари мила мајка своја? 0143    Што не дава њоме благосове, 0144    Како мајка својом ћери драгом?“ 0145    Ма је слуга њима говорио: 0146    „Мари мајка цвили у камари, 0147    Она жали своје ћери Маре.“ 0148    С тијем свати отишли из двора. 0149    Маре брзо књигу накитила, 0150    Па Ивана слугу дозивала: 0151    „О Иване, вјерна моја слуго! 0152    Ти пошетај у коњске подруме, 0153    Изабери коња најбољега, 0154    И ево ти листак књиге мале, 0155    Однеси га бабу на Косово, 0156    И ти реци старом бабу мому: 0157    Да се кучка мајка помамила, 0158    Да је она пошла за Стјепана, 0159    Да ј’ у двору мене оставила; 0160    Тргам косе, грдим своје лице 0161    И спомињем мила баба мога. 0162    Ма те молим, вјерна моја слуго! 0163    Ти не ходи путем за сватима, 0164    Да те кучка не би познавала, 0165    Него хајде путем стрампутице.“ 0166    А кад ли је слуга разумио, 0167    Он прифати листак књиге мале 0168    И пошета у коњске подруме, 0169    Најбољег је коња оседлао, 0170    Па он брзо на Косово иде. 0171    Он не иде путем за сватима, 0172    Него иде путем стрампутице. 0173    Брзо слуга на Косово дође. 0174    Из ларга га краље угледао, 0175    И по коњу њега познавао, 0176    Супре њему брзо ишетао, 0177    Удрио се по кољену руком: 0178    „Ајме мени, вјерна моја слуго! 0179    Што се мому двору догодило?“ 0180    Ма је њему слуга говорио: 0181    „Господине, од Будима краље! 0182    Ево теби листак књиге мале 0183    Од Марије, твоје ћери драге, 0184    Да се кучка мајка помамила, 0185    Да је она пошла за Стјепана, 0186    А њу младу двору оставила; 0187    Косе трга, грди своје лице 0188    И спомиње мила баба тебе.“ 0189    А њему је краље говорио: 0190    „О Иване, вјерна моја слуго! 0191    Досад сам те за слугу гледао, 0192    А одсад ћу за брата мојега. 0193    Ти остани на Косову за ме, 0194    Док ја краљу б’јелу двору пођем.“ 0195    С тијем краље б’јелу двору пође, 0196    У сусрету никога не срета, 0197    Него сама Бановић-Стјепана 0198    Са његовом господом сватова. 0199    Па је њему краље говорио: 0200    „Је ли тестир, зете, добро моје! 0201    Да ја видим моје ћери Маре? 0202    Нек је видим за живота, бабо!“ 0203    А краљу је Стјепан говорио: 0204    „Тестир теби, тасте, добро моје! 0205    Да ти видиш твоје ћери Маре.“ 0206    А кад ли га краље разумио, 0207    До дјевојке коња нагонио, 0208    Па јом диже са лица махраме, 0209    Па овако њему говорио: 0210    „Ово није, зете, добро моје! 0211    Ово није моја ћери Маре, 0212    Нег је ово худа љуби моја, 0213    У двору је пријевара била, 0214    Кад ниј’ данас у Будиму мене. 0215    Нег ти враћај господу сватове, 0216    Да ти дадем Маре ћери моје.“ 0217    А кад ли га Стјепан разумио, 0218    Он се натраг врати сватовима. 0219    Шета краље у бијеле дворе, 0220    Мари ћери шета на камаре. 0221    Па се Маре нареси лијепо, 0222    Па је краље води прико двора 0223    Откривена лица бијелога. 0224    И он њоме благосове дава 0225    Како бабо својом ћери драгом. 0226    Из б’јела је двора отправио, 0227    Па ухити своје љуби драге, 0228    Затвори је у камаре мале. 0229    Ал јом худом доста било није, 0230    Милутина слугу дозивала: 0231    „Милутине, вјерна моја слуго! 0232    Обуци се у кожу од вука 0233    И пристави зубе јејенове, 0234    Па рашћерај по гори сватове.“ 0235    А кад ли је слуга разумио, 0236    Обуче се у кожу од вука 0237    И пристави зубе од јејена, 0238    Па он пође у горе зелене 0239    И рашћера по гори сватове. 0240    Сватима је Маре говорила: 0241    „Не бојте се, мила моја браћо! 0242    Ово није огњевити вуче, 0243    Него слуга миле мајке моје!“ 0244    Три је дана у горици стала, 0245    Док је своје свате сакупила. 0246    Она бабу малу књигу пише: 0247    „О мој бабо, од Будима краље! 0248    Још јом худој милој мајци мојој, 0249    Још јом худој доста било није, 0250    Нег послала слугу Милутина, 0251    Да с’ обуче у кожу од вука, 0252    И пристави зубе јејенове 0253    И рашћера по гори сватове. 0254    Три сам дана, бабо, добро моје! 0255    Три сам дана у горици стала, 0256    Док сам моје свате сакупила, 0257    А сад идем двору бијеломе. 0258    Ти погуби миле мајке моје, 0259    Погуби је, ожени се другом.“ 0260    А кад краљу мала књига дође, 0261    Кад видио, што ј’ у књизи малом, 0262    Својом љуби шета на камаре 0263    С голом ћордом у десници руци, 0264    За жуте је косе ухитио, 0265    Па јом русу одсијече главу.